Time je ova berzanska kompanija obezbijedila 12 miliona australijskih dolara koji će biti uloženi u projekte geoloških istraživanja u BiH, pa samim tim i u budžete lokalnih zajednica gdje ona budu vršena, te entitetske, odnosno državni budžet.
Dejan Nikolić, izvršni direktor kompanije Lykos Balkan Metals, navodi da su trenutno u fokusu dva njihova projekta – „Čajniče“ u istoimenoj opštini i „Sinjakovo“, koji se prostire na dijelovima Mrkonjić Grada i Jezera. U planu su i nove investicije, ali i dodatne aktivnosti kojima nastoje podržati i pomoći razvoj u zajednicama u kojima posluju.
Trenutno su aktivna vaša dva projekta. Šta oni konkretno podrazumijevaju i kakvu podršku imate u zajednicama gdje poslujete?
Trenutno smo koncentrisani na projekte „Čajniče“, u istoimenoj opštini, i „Sinjakovo“, na području Mrkonjić Grada i Jezera. Nosioci licenci za te projekte su Lykosove kćerke-firme Braha Resources i SNK metali, a u pitanju su osnovna ispitivanja bazirana na arhivskoj građi i pretpostavci da na tim prostorima postoji potencijal za otkriće ekonomski isplativih rezervi obojenih i plemenitih metala. Za ove projekte smo dobili i jednoglasne saglasnosti lokalnih zajednica, tako da ih od prvog dana sprovodimo uz potpunu podršku ljudi iz pomenutih sredina. Ispitivanja se u sklopu ova dva projekta vrše nesmetano, pošto i nema razloga da bude drugačije, jer to što mi radimo nema uticaja na prirodnu okolinu.
Hoćete reći da geološka istraživanja koja radite ne utiču negativno na životnu sredinu?
Upravo tako. Projekti koje sprovodimo nemaju nikakav negativan uticaj na životnu sredinu i to je jedan od temelja našeg poslovanja. Žalosno je što pojedinci maliciozno koriste tu floskulu “negativnog uticaja na životnu sredinu” sa ciljem sopstvene promocije i prikupljanja jeftinih političkih poena, a da pritom zaista veoma malo ili čak nimalo znaju o ekologiji. Nama je želja da donesemo boljitak u zajednicama u kojima poslujemo, a ne da uništimo prirodu. Primjera radi, na projektima “Čajniče” i “Sinjakovo” uradili smo nekoliko desetina kilometara prilaznih puteva koje će, nakon završetka istraživanja, ostati mještanima na upotrebu.
U kompaniji Lykos Metals Balkan i ćerka-firmama rade uglavnom domaći stručnjaci različitih profila?
Tako je, rade pretežno domaći stručnjaci različitih profila. Mi vjerujemo u pamet i iskustvo naših ljudi i zato gledamo da zapošljavamo prvo domaće stručnjake, ukoliko ih nađemo na našem tržištu rada. Na projektima, posao prvo nudimo nezaposlenim licima na lokalu i angažujemo lokalne firme kao izvođače radova. Međutim, određenim interesnim grupama očigledno ne odgovara da postoji mogućnost poštenog rada i poštene zarade, pa pokušavaju da nas sabotiraju na svakom koraku.
Da li je nedavna odluka Ministarstva rudarstva i energetike RS o oduzimanju licence za projekat “Petrovo” rezultat tih sabotaža?
Vidite, mi smo imali saglasnost resornog ministarstva i podršku Opštine Petrovo da počnemo s radovima na projektu. Svi preduslovi su bili ispunjeni i radovi su krenuli. Onda se pojavljuju tzv. ekolozi, tačnije neformalna grupa građana (kasnije su se formalizovali kroz udruženje), koji su, zabrinuti za prirodu u Petrovu, riješili da nas po svaku cijenu otjeraju odatle. Nismo čuli zabrinutost tih ekologa za divlje deponije kojih ima u Petrovu – zaista jako čudan pristup zabrinutosti za prirodu, složićete se. Mi smo toj grupici ljudi pružili šansu da dođu na razgovor ali, očekivano, saradnja s njihove strane je izostala. Najmanje što smo očekivali jeste da neko ko je izdao dozvolu stoji iza iste, da ne kažem da smo očekivali podršku svih nivoa vlasti, agencija, jer ova zemlja vapi za kapitalnim investicijama. Slušamo stalno da je to strateški cilj ove zemlje, a kakva se poruka poslala za strane investitore ovim ukidanjem licence? Ovdje moram da istaknem činjenicu da je Petrovo nerazvijena opština i da smo mi bili spremni da uložimo značajan budžet u njen razvoj i boljitak. Možda će formalni i neformalni ekolozi moći da zaposle Petrovčane i omoguće njihovim porodicama egzistenciju. Ukratko, veoma je upitno kako se neko u ovako teškoj ekonomskoj situaciji i globalnoj inflaciji može odreći jedne tako ozbiljne investicije koju obezbjeđuje inostrani, potvrđeni investitor.
Kakvi su utisci nekoliko dana nakon gostovanja na K3 televiziji, koje je izazvalo veliko interesovanje javnosti?
Iako je odnos bio 3:1, to je bila naša prva prilika da sa ekolozima razgovaramo direktno. Ono što smo čuli od ekologa u stvari nije njihovo mišljenje, nego onih čije ime stoji na dnu plakata kojima se ti isti ekolozi reklamiraju. Sasvim je jasno da glavnu riječ vode USAID, CCI i njihovi sateliti. Kreatorima tih ekoloških udruženja koja se protive geološkim istraživanjima nije interes zaštita prirode i napredak opštine Petrovo, već ostvarivanje drugih interesa u ime zemalja koje finansiraju te nevladine organizacije.
Koji su vaši dugoročni poslovni ciljevi?
Za sada smo fokusirani na naše aktuelne projekte i što bolju saradnju sa svim stranama koje su uključene u naše poslovne procese. Podjednako nam je važno da imamo podršku nadležnih institucija, dioničara i mještana, ljudi s kojima se svakodnevno srećemo i sarađujemo. Zato je među našim dugoročnim ciljevima i taj da ostanemo transparentni u radu, ali i da naša vrata uvijek budu širom otvorena za sve koje interesuje naša djelatnost i mogućnost da nam se pridruže. Vjerujem da će Lykos u budućnosti biti još uspješnija kompanija, na zadovoljstvo ne samo nas koji u njoj radimo, već i svih ljudi u Republici Srpskoj, ali i BiH, za koju vjerujem da joj možemo donijeti znatan finansijski podsticaj.
A.E.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu