Nama je Dan žena isto što i Valentinovo ili Nova godina. To su praznici, kada ljudi kupuju više nego inače, a to znači da mi imamo posla preko glave. Dobro je kad ima posla, zaradićemo svoje plate, ali iskreno, jedva čekam da ova gužva prođe – kaže prodavačica u jednom tržnom centru u Banjaluci.
Ona i njene koleginice dobiće, kaže, poklone „od firme“. Obećano im je da će im i prekovremeni rad biti plaćen, a svaki dodatak na skromnu trgovačku platu dobro dođe.
Upravo u sektorima trgovine i usluga, gdje su plate u BiH najskromnije i gdje rade mahom žene, pritisak osmomartovke potrošačke groznice je najžešći. Rezultat je to komercijalizacije ovog, nekad revolucionarnog praznika.
Međunarodni dan žena ustanovljen je 1910, kao dan borbe za ženska ljudska prava, za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca i za dostojanstven i pošteno plaćen rad.
– Osmi mart pripada Revoluciji. Niko nema prava da, načinom na koji ga proslavlja, taj dan pretvara u lakrdiju, da ga prisvaja za svoja malograđanska iživljavanja koja nemaju nikakve veze s revolucionarnim smislom tog datuma – rekla je još 1912. čuvena marksistkinja i revolucionarka Roza Luksemburg.
Sve su prilike da su njena strahovanja bila opravdana.
Ipak, Mersiha Ferhatovic Beširović, predsjednica Sindikata trgovine BiH, kaže da radnice u ovom sektoru nisu zaboravile da je Dan žena njihov praznik. O tome svjedoče i brojne molbe za pomoć sindikata u organozovanju proslave Osmog marta.
– Nemamo mi mnogo razloga za slavlje, ali danas treba da slavimo našu svakodnevnu borbu za ženska prava. A ta borba postoji, čak i kad nije javno vidljiva – kaže Mersiha Ferhatovic Beširović.
Dodaje da su sve učestalije javne kritike na način na koji se u BiH obilježava i Dan žena i drugi revolucionarni praznici, poput Prvog maja.
– Upoređujemo se sa Evropom i razlike su stvarno evidentne, ali pritom zaboravljamo da nas uz ove praznike, ustvari, veže i nostalgija prema „starim dobrim vremenima“, kada je rad bio cijenjen i dostojanstven. Ta su vremena prošla i više se nikad neće vratiti, moramo se suočiti s tim – kaže naša sagovornica.
Kao i prije više od jednog vijeka, i danas je, kaže, aktuelna borba protiv neplaćenog prekovremenog rada, koji je u sektoru trgovine naročito izražen, naročito u dane praznika.
– Mnoge kompanije nemaju dovoljno radnika i radnica, pa je danas pritisak na one koji rade još veći. Dobra vijest je da se, upravo zbog manjka radne snage, prekovremeni rad danas vrednuje bolje nego ranijih gdina – kaže Mersiha Ferhatovic Beširović.
Sa sličnim problemima se bore i radnice u Republici Srpskoj, zaposlene u ovoj branši.
Goran Savanović, predsjednik Sindikata trgovine i uslužnih djelatnosti RS, podsjeća da u trgovinama u Srpskoj radi oko 45.000 ljudi, što je oko petina ukupnog broja zaposlenih u RS i da u ovoj branši radi oko 70 odsto žena.
Skromne plate, ponekad i teški uslovi rada, ipak nisu navele radnice u ovoj oblasti da se masovnije sindikalizuju.
Savanović priznaje da je samo 10 odsto radnica i radnika u ovoj oblasti učlanjeno u sindikat, dok neki poznavaoci prilika tvrde da je situacija još gora.
– Radnice danas nisu spremne na pobunu, uostalom, nigdje u svijetu danas nema revolucionarnog duha kakav je vladao u vrijeme Klare Cetkin – kaže Savanović.
Dodaje da se povodom Dana žena, danas “ne dešava ništa posebno”, osim što još opstaju proslave po principu “hljeba i igara”.
– Eto, takva je realnost, mada žene radnice danas imaju mnogo više razloga za pobunu, nego za slavlje – kaže Savanović.
Dodaje da se u RS, a to naročito važi za trgovački sektor, sva “biznis filozofija” svodi na to da “poslodavci anagažuju minimum radne snage, za minimalnu platu i da ih iscrpljuju do iznemoglosti”.
– Manjak radne snage, pogotovo kvalitetne i kvalifikovane radne snage, dodatno je pogoršao stanje u ovom sektoru. S druge strane, prekovremeni rad je sveden u razumne granice, pogotovo u velikim trgovačkim firmama, u kojima postoji sindikat – kaže Savanović.
U malim trgovinama je prekovremeni rad, pogotovo u pretpraznične dane, još pristutan, i najčešće nije plaćen, bar ne onako kako je zakon propisao, sa “bonusom” od 30 odsto.
– Najčešće se to kompenzira slobodnim danima – kaže Savanović.
Kada je u pitanju ravnopravnost na radnom mjestu, žene su, kaže naš sagovornik, “ravnopravne” kada u skladištima treba dizati teške pakete, jer poslodavce zanima jedino da posao bude obavljen.
– Istina, i kada su u pitanju zarade, bar u trgovinama, radnice i radnici su ravnopravni. Ipak, zaposlenim ženama u našem društvu i danas je mnogo teže nego zaposlenim muškarcima, uglavnom zbog patrijarhalnih predrasuda, po kojima se svi kućni poslovi i poslovi vezani za podizanje djece, još smatraju ženskim poslovima – zaključuje Goran Savanović.
Klara Cetkin i Roza Luksemburg u BiH
Fondacija „Fridrih Ebert u BiH“ je povodom Dana žena organizovala performans “Klara Cetkin i Roza Luksemburg u vašem gradu“. U Mostaru, Tuzli i Sarajevu glumice će „oživjeti“ poznate revolucionarke i publiku podsjetiti na njihove čuvene govore.
– Cilj je da podsjetimo na istorijski značaj 8. marta, i na činjenicu da su zahtjevi koje su žene imale početkom 20. vijeka i danas aktuelni – kaže Merima Ejubović naučna saradnica u ovoj Fondaciji.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu