Ti vjerni pratioci neće ih “kazniti” za nerad, jer i dalje padaju na priče i poteze skrivene iza “borbe za bolje sutra”.
Čini se da tu i nema baš puno razmišljanja svojoj voljom, pa da se zastane i kaže: „Ej, šta se dešava? Ako komšija nema prevoz, neću imati ni ja. I meni treba bolji asfalt. I moje dijete neće dobiti stipendiju“… Problemi neće birati ko čiju člansku kartu ima, za koga glasa i ko mu je drag.
Kada pukne cijev za grijanje, ona ne bira u kojem naselju, ko tamo živi, više ovih ili onih. Autobuse koriste svi, bez obzira kome daju svoj glas.
Šta treba da se još desi da Banjalučani, koju god stranku da simpatišu, reaguju na sve što se u gradu dešava? Kada će shvatiti da se iza blaćenja krije nerad, nebriga i neka suluda želja za osvetom?
Ali, ne osvećuju se političari ovako svojim protivnicima, već narodu, koji zbog toga ispašta. Ispašta i ćuti.
Kažu, dovedeno u pitanje grijanje. Ljudi, ništa. Kažu, možda neće biti plata. Opet, ništa. Kažu, prvo 100 maraka penzionerima, onda će biti boljeg grijanja. Jeste li čuli da se neko javno pobunio jer ima minimalnu platu, jer se zapošljava preko veze, jer je sve toliko skupo da će se još malo i hljeb uzimati na kriške?. Razumiju li ljudi ovo? Shvataju li da iza cirkuske brige o narodu stoji lično nadmudrivanje, netrpeljivost?
A glasači, ovi ili oni, samo trljaju ruke i primitivno se vesele da „komšiji crkne krava“. To što je krava zajednička, praviće se blentavi. I zato će se i dalje vladati kako se vlada. Jer je narod takav kakav je. Vazda mu neko drugi kriv, on nikada.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu