Na početku razgovora Ljiljana kaže da je Pozorište na Terazijama kao porodica i da je to razlog zašto ono traje.
– Pozorište na Terazijama je ljekovito. Svaki put kada se iz njega vratim kući, ja sam zdrava žena – započela je priču Ljiljana Stjepanović.
Umjetnica je ponosna što je dio ove kuće ali i što Pozorište na Terazijama može da bude ponosno što imaju odličan glumački podmladak, prenosi Blic.
– Mi, koji smo na kraju svojih karijera, zaista smo ponosni što se obnavlja ansambl i što imamo vrlo talentovane mlade ljude. Sa uživanjem dolazim i da gledam ove nove nade i nove zvijezde – kaže ona.
Podrška starijih
Ljiljana se prisjetila nekih prošlih vremena u Pozorištu na Terazijama ali i svojih kolega koji, na žalost, više nisu sa nama.
– Čini mi se da je tada bilo malo više poštovanja i podrške tih starijih prema mlađima. Ja sam to negdje primila kao osobinu i podržavala sam mladost, jer sam prije svega majka i baba, pa tek onda glumica. Čini mi se da se to malo gubi. A što se tiče tih starijih generacija, kad sam ja došla, zaista je bilo divnih prijatelja prije svega prema mladima. Stariji su nas podržavali i gurali da uđemo u razne predstave. Sjećam se i sad, u mojoj garderobi sjedila smo pokojna Branka Mitić i ja. Te njene anegdote, to nikada neću zaboraviti ali i sa koliko energije je u tim nekim poznim godinama ona radila predstave. Meni je to bilo fascinantno, a negde je i mene pokretalo. Recimo, ona se u osamdesetim godinama pela na drvo na sceni, što je meni bilo neverovatno. Ta vitalnost koju ova scena podrazumjeva, zaista dugo traje – prisjeća se Ljiljana.
Ne možemo a da se ne prisjetimo i Milenka Zablaćanskog i Janoša Tota koji su nas veoma rano napustili.
– To je, nažalost, velika tragedija i minus za ovo pozorište, jer smo izgubili dva jako talentovana čovjeka. Prevremeno su otišli. Milenko mi nije bio direktni partner, ali sa Janošem sam dosta igrala. Recimo u “Učenim ženama”, taj njegov duh je zaista neponovljiv. On je igrao mog supruga, bez obzira što je mlađi puno od mene, ali ja sam smislila da ja kao majka i glavna u cijeloj priči budem iznad, pa su mi dodavali jastuke na stolicu. To sam tražila, da budem viša i od ćerke i od muža. A on se onda dosjetio pa je skratio stolicu, tražio da mu iseku nogare na stolici, da bi bio još niži. Samo mu je malo glava virila iznad stola. Tako da je meni ta njegova mašta bila nevjerovatna. Bilo je mnogo divnih i velikih glumaca sa kojima sam imala sreću da sarađujem. Tu su i Dragan Vujić, i Duško Radović, i Milan Milosavljević, i Branko Đurić, ali i pokojni Aca Hrnjaković, Desimir Stanojević, Dušan Golumbovski… Ne mogu svih da se setim ali kada se setim, vrlo ih se radom setim jer su zaista bili posebni i divno smo se družili. Mi smo bili inače generacija koja se mnogo više družila nego što se danas glumci druže. Uvijek smo pričali o predstavi, šta bismo još mogli da nadogradimo. Prosto manijački smo nekako doživljavali ovu scenu, da poboljšamo stvari, da još nešto nadogradimo. I publika je to osjećala i zato mi je ostala verna – ističe Stjepanovićka.
I unuka na sceni
Mnogi mjuzikli su iza ove velike umjetnice. Neki se i danas igraju, ali s obzirom na to da je ona zvanično u penziji, zanimalo nas je koji mjuzikl joj je ostao srcu najdraži.
– Definitivno “Cigani lete u nebo”. Igrala sam i u prvoj varijanti, i u prvoj podjeli, i u drugoj podjeli. Na žalost, isto babu. I kao mlada sam, bila baba Izergil. Prvu predstavu je režirao Čeh Petar Novotni i od njega sam dobila najveći kompliment u životu. Ja sam postala prvak Pozorišta na Terazijama sa tom predstavom i sa tom ulogom. On je prišao mojoj majci poslije premijere i rekao: “Hvala vam što ste rodili Ljilju”. To je za mene bilo nešto u tim godinama zaista, nevjerovatno i dalo mi je krila da nastavim dalje. Onda mi je i Vladimir Lazić pravio drugu varijantu, pa sam i tu igrala Izergil – priča Ljiljana.
Zanimljivo je da je i Ljiljina unuka Ksenija, krenula bakinim stopama. Glumica kaže da ju je savjetovala samo da ostane “na zemlji” i da ostane svoja.
– Ona je odrasla u Pozorištu na Terazijama. Već se uključila i u repertoar. Uskočila je u mjuzikl “Cigani lete u nebo”, a dobila je ulogu i u novom mjuziklu “Balkan ekspres”. Vrlo sam ponosna na nju i nadam se da će da napreduje. Planiramo i da uradimo jednu duodramu ali dosta smo angažovani i ona i ja, tako da za sada nemamo slobodnog vremena. Treba naći dobar tekst, da bi to moglo da prođe kod publike i da bude atraktivno. Inače, ona će igrati i u Pinkovoj seriji “Ljubav u tišini“ u kojoj igram i ja. U pilot epizodi je igrala Cigančicu, što sam ja volela jer su Cigani moje opsesivno stanje po mom temperamentu i energiji, najbliži su mi, međutim sada igra drugu ulogu, malo veći zadatak – otkriva ponosna baka.
Inače, Ljiljana je završila snimanje filma “Saučesnici” Marka Novakovića, a imala je i zanimljivu ulogu profesorke u “Nastavku Žikine dinastije” Milana Konjevića.
– Sa Radošem Bajićem je trebalo da se radi serija i film “Čuvar ikone Svetog Đorđa” ali za sada je stopirano i baš mi je žao. Naravno, mi smo stalno u kontaktu jer mi je Radoš takoreći brat i porodica i nadam se da će to biti moj sledeći projekat koji ću raditi – tvrdi glumica.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu