U ovom dijelu Banjaluke nećete zateći maske i rukavice na svakom koraku, ali hoćete bačve vode u dvorištima jer dan treba nekako pregurati, stoku podmiriti.
U zaseocima Bronzanog Majdana u dva sata noći ljudi ustaju da natoče rezerve vode, dežuraju dok radi mašina za veš i pitaju se kad će i njih „sunce ogrijati“. Ni prolom oblaka koji se juče sručio na Krajinu, nije garant da će u njihovim kućama dugo teći voda.
Milorad Palačković već četiri godine saziva gradske službe da mu riješe problem vodosnabdijevanja, čak je, priznaje, i policija intervenisala zbog njegove preke naravi. Teško se čovjeku smiriti kad stalno pokušava objasniti jedno te isto.
– Danas komisija obilazi da proveri situaciju, zato sada i ima vode i normalnog pritiska, pustili su je, ali pitanje je hoće li je biti popodne ili za sedam dana. Jedan majstor dođe pusti vodu, onda je drugi zavrne. Ja ne znam stvarno šta se radi, vode u bazenu sigurno ima, samo je ne daju- ispričao nam je juče ovaj domaćin, koji živi sa suprugom.
Posljednjih deset dana su bez vode, zalihe koje nahvataju čuvaju u cisterni.
– Stalno provejravam ima li vode ili nema, sto puta pođem da se okupam, a tamo ništa. Onda zagrijavaj vodu i posipaj se kao nekada. Prije je kod nas bilo vode, šta su radili ne znam – govori Milorad.
I druge komšije snalaze se kako znaju. Uvjeravaju takođe da vode ima, i sumnjaju da je za sve kriva nestručnost radnika koji održavaju cijevi.
Sve koje put nanese u ove krajeve dočekaće prelijepa priroda, i starija generacija mještana, ovi parovi sami stanuju i ispomažu se, prava je radost kada im omladina navrati. Nas je drum doveo do još jedne porodice Palačković.
Vrijedna Vukica vodi brigu o domaćinstvu i suprugu koji je prošle godine ostao bez noge.
– Ove godine je stvarno problem sa vodom, nismo sigurni kada će je biti, čekam, lovim kada će doći, dovoze nam i cisternu, onda dosipam vodu u mašinu za veš, stojim iznad nje i pratim kako radi – prepričava nam Vukica, svoj radni dan.
Skoro u centru Majdana, baš u Ulici Midoraga Petrovića Čkalje, istu svakodnevicu muče i Marjanovići. Četrdeset godina Jelka stanuje u ovoj kući, a dočekala je pod stare dane da se pita kako će se ujutru umiti.
– Naša kuća je uvijek imala vode, ne znam koja je sada smetnja, to nikada nije bilo. Za šta god da se uhvatiš, ne možeš bez vode, sve drugo bi se nekako preguralo. Katastrofa je diko! Slava nam je 9. avgusta, još ne znam kako ću je pripremiti u ovim uslovima- govori ona.
Mitar Marjanović istovremeno puni cisternu vodom i pokušava dozvati nadležne da dođu. Zvao je, kaže, pisao, tražio da neko izađe na teren- bezuspješno. Pita se koliko će još ovako stoku moći pojiti. Najgore je govori, kada voda u cisterni uskuva na vrelom danu, životinje je takvu ne mogu piti.
Seoske vodovode godinama je vodio Centar za razvoj poljoprivrede, a ovaj posao nedavno je prekao u ruke “Vodovodu”.
Projekat vodosnabdijevanja
Iz Gradske uprave saopštili su da bi na leto iduće godine trebala biti završena grandja 56 kilometara nove vodovodne mreže na širempodručju Banjaluke, uokviru projekta “Voda I”. Tokom jeseni, očekuje se ulazak u podstistem “Bronzani Majdan” s ciljem da se do kraja godine izgradi novi veliki rezervoar na Pilipovom brdu koji je i prva stpenenica ovog velikog podsistema.
Projekat “Voda 2” počeće idućeg meseca, a između ostalog, obuhvatiće vodovoda u Tuzlanskoj i Ulici srpskih ustanika na Starčevici, izmeštanje primarnog vodovoda na starom moestuz u Trapistima, izgradnju vodovoda u ulici braće Miletića, završetak vodovoda u Jagarama, nastavak podsistema Bronzani Majdan, pojedine krakove u podsistemu Zvijezda, poboljšanje vodosnabdijevanja sela na području Potkozarja, Mišinog Hana i Verića, te izgradnju kanalizacije u Vrbanji, Adi, Kuljanima, Drakuliću i na Laušu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu