Ne zarezuje Republika glas naroda, ni pet posto! Republika tjera svoje. Može joj se!
Bistricu kod Prijedora, srpsko selo podno Kozare, Republika Srpska je izručila kopačima uglja. Ili u prevodu, Vlada Republike Srpske je „pokrenula postupak“ za dodjelu koncesije za rudnik lignita u Bistrici, i to na inicijativu preduzeća „Drvo-eksport“ iz Teslića, firme bliske SNSD-u.
Praksa svjedoči da „pokretanje postupka“, mada bi to u svakoj pravnoj državi značilo tek početak procedure, u Republici Srpskoj znači da je stvar gotova. Malo će se glumiti tenderska procedura i kobajagi postupak za dodjelu dozvola, ali sve je to luk i voda.
Onomad su iz vrha vladajuće stranke i vladajućih im koalicionih partnera „svom čovjeku“ obećali rudnik i to je to! Sve dalje je išlo po principu: „Samo ti, druže, kopaj, izganjaćemo papire, ima kad!“
Narod se buni, neće rudnik na kućnom pragu! Dokazuju Kozarčani da bi to bila veća šteta nego korist. Tačnije, korist za jednog, za kopača blaga, šteta za 500 ljudi, za prirodu, na kraju krajeva i za Republiku, koja bi od cijele operacije naplatila tričavih 300.000 KM koncesione naknade. Ako je kopači blaga uopšte plate. Priča se da neki to zaborave uplatiti.
Čak su Bistričani nudili da Republici, od svojih para, plate tih 300.000 KM, da im selo puste kraju. Kako da je Republika Srpska, božemeprosti, neki okupator, pa joj se mora platiti danak, da bi seljak čovjek živio s mirom na svom imanju.
Ali, sve to što je narod pričao, galamio, nudio – mačku o rep! Njihova se ne pika!
Jer da bi se narod pitao, morala bi Republika biti stvarno republika. Da bi se srpski narod pitao, morala bi Republika Srpska stvarno biti srpska.
Ali nije!
Dakle, čija je ovo država, ako je uopšte država, a ne neka sprdnja? Pogodite!
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu