Da se zakoni odavno ne donose zbog ljudi, nego zbog pojedinaca, vidi se po tome što je gotovo svaki usvojen po hitnom postupku, jer se nekome jako žuri, a taj neko sigurno nije narod.
„Do kraja sedmice ćemo napraviti novi zakon…“ bile su izjave nadležnih, kao da se u radi o tortama. Ni dobra haljina se ne može napraviti za sedam dana, a kamoli kvalitetan zakon koji bi bio u funkciji svih.
Kažu pravnici, ali i pravilnik NSRS, da se zakon po hitnoj proceduri može donijeti samo u slučaju prirodne katastrofe ili onda kada se moraju izbjeći strašne posljedice. Šta to oni znaju, a da mi ostali ne znamo pa da nam hitno treba Zakon o igrama na sreću i hitno kreditno zaduženje? Ako je sve stabilno, divno i krasno kao što govore, zašto nam novi zakoni trebaju kao za glavu?
Razumno bi bilo da se pojavio opasan virus koji je ubio mnogo ljudi, pa da žele hitno da promijene zakon, obavežu ljude na neke vakcine i spriječe dalju epidemiju. Opravdano bi bilo i da je u pitanju neka prirodna katastrofa pa nam hitno treba novi Zakon o sastavu civilne zaštite ili sličnih stvari… Međutim, njihovi zakoni su samo njima hitni.
Sjetimo se samo kako je nekoliko dana pred izbore po hitnom postupku povećana plata radnicima u javnom sektoru. Zašto nije bilo hitno ranije, nego baš pred izbore, ne treba objašnjavati. Narodna skupština Republike Srpske postala je štamparija za zakone koji se usvajaju po hitnim procedurama, koji ne dozvoljaju javne rasprave, niti kritike koje bi pomogle da budu bolji.
Ne kaže se uzalud „Dva puta mjeri, jednom sijeci“, međutim, kod nas to ne važi, jer se ovdje odavno siječe bez ikakvog mjerenja.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu