Pokazalo je ovo najnovije istraživanje, koje bi moglo otvoriti put za inovativne preventivne tretmane, piše Gardijan.
Podaci sugerišu da konzumiranje puno biljne hrane može imati “zaštitni efekat” protiv demencije, bez obzira na genetski rizik osobe, za koji istraživači kažu da bi mogao biti osnova za buduće strategije javnog zdravlja, ako dalja istraživanja potvrde ove nalaze.
– Nalazi studije naglašavaju dugoročne koristi od konzumiranja mediteranske ishrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima, za zdravlje mozga – istakla je autor studije dr Dženis Renson, viši naučni saradnik na Univerzitetu u Eksiteru.
– Zaštitni efekat ove dijete protiv demencije bio je očigledan bez obzira na genetski rizik osobe, tako da će ovo vjerovatno biti koristan izbor načina života za ljude koji žele da naprave zdrav izbor u ishrani i smanje rizik od demencije – dodala je Renson.
Nalazi, objavljeni u časopisu BMC Medicine, zasnovani su na podacima više od 60.000 pojedinaca iz Britanske Biobanke, onlajn baze podataka medicinskih i životnih zapisa više od pola miliona Britanaca.
Istraživači su koristili kriterijum pridržavanja mediteranske dijete i uzeli u obzir genetski rizik svake osobe od demencije.
Tokom skoro jedne decenije, bilo je 882 slučaja demencije, ali oni koji su slijedili strogu mediteransku ishranu imali su 23 odsto manji rizik od razvoja bolesti, u poređenju sa onima koji su jeli drugačije.
Dr Oliver Šenon, predavač ljudske ishrane i starenja na Univerzitetu Njukasl i vodeći autor studije, rekao je da je pronalaženje načina za smanjenje rizika od razvoja demencije “glavni prioritet” za javno zdravlje.
– Demencija utiče na živote miliona ljudi širom svijeta, a trenutno postoje ograničene mogućnosti za liječenje ovog stanja – rekao je on.
Profesor Dejvid Kertis sa Instituta za genetiku UCL rekao je da studija ne odražava činjenicu da ljudi koji su jeli mediteransku ishranu imaju veću vjerovatnoću da imaju generalno zdrav način života, što čini nejasnim da li sama ishrana smanjuje rizik od demencije
– Važno je napomenuti da se studija odnosi na sve oblike demencije, a ne posebno na Alchajmerovu bolest. Po mom mišljenju, ako postoji efekat ishrane, onda je veća vjerovatnoća da će to uticati na zdravlje kardiovaskularnog sistema uopšte i samim tim uticati na demenciju zbog vaskularne bolesti, a ne na Alchajmerovu bolest – rekao je Kertis.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu