Udruženje građana “Restart Srpska” radilo je istraživanje u periodu od 2018. godine do danas i to istraživanje, koje je obuhvatilo analizu 48 javnih preduzeća iz Republike Srpske, pokazalo je da nijednim aktom nije regulisano koliko dugo neko može biti v.d. direktora, kao ni ko tačno imenuje v.d.direktora i na osnovu kojih procedura.
Stefan Blagić, iz ovog udruženja, kaže da vršilac dužnosti obavlja funkciju direktora do trenutka dok preduzeće ne imenuje direktora preduzeća.
– U našoj zemlji je i ovo izvrnuto ruglu, po tako danas umjesto po nekoliko mjeseci imamo v.d. direktora po pet ili više godina. Karakteristično je da, izuzev Zakona o državnim službenicima i Zakona o lokalnoj samoupravi, područje imenovanja i mandat trajanja v.d. direktora nije zakonski regulisan, mada se i pomenuti zakoni ne poštuju – kaže Blagić.
Dodaje da u ovom trenutku postoji jedan pravni vakuum, gdje Vlada RS u bilo kojem javnom preduzeću može da imenuje nekog v.d. direktora i on bez ikakve sankcije može da bude na toj funkciji koliko god Vlada dozvoljava. Ništa ga u zakonskom mislu ne ograničava.
– Dešava se da funkcije v.d. direktora služe i kao jedan vid ucjene, jer Vlada u svakom trenutku može smijeniti svakog v.d. direktora bez nekog dodatnog obrazloženja. Kada se direktor imenuje u nekoj regularnoj proceduri to i nije baš tako lako moguće – ističe Blagić.
Istraživanje je pokazalo da se na čelu velikog broja javnih preduzeća i institucija, odnosno agencija i fondova, u Republici Srpskoj nalaze „vršioci dužnosti“ koji se na te pozicije najčešće imenuju u skladu s dogovorom unutar vladajuće koalicije, i uglavnom, bez sprovođenja definisanih zakonskih procedura.
Velizar Antić iz “Restart Srpska” kaže da je u agencijama i fondovima ova oblast koliko-toliko regulisana i v.d. im služi kratki period, nakon čega izaberu direktora.
– Međutim, u javnim preduzećima je veliki problem, jer imamo slučajeve gdje unazad 4-5 godina konstantno neko obavlja funkciju v.d. direktora. U svega 13 javnih preduzeća su imali redovno izbranog direktora, 11 JP su bili u stečaju. Tako, naprimjer, Elektroprivreda Srpske ne samo da ima v.d. direktora, nego im je čitava uprava v.d. – izvršni direktor, direktor za finansije, njih nekoliko su u v.d. mandatu – kaže Antić.
Navodi da bi ovu oblast trebalo što prije regulisati.
– Javna preduzeća pokreću privredu i ako tu imate ljude koje možete sutra da smijenite, naravno da će biti partijski poslušnici i da će raditi sve za partiju, a ne za dobrobit preduzeća. Potrebno je da se reguliše ova oblast na zakonodavnom nivou, da se poveća odgovornost tih ljudi. Naš prijedlog bi bio da se skrati taj period, da v.d. može da bude samo dva mjeseca i samo dva puta, a poslije toga ili da se izabere pravi direktor ili da stavite novog v.d. Ne može samo jedan čovjek da bude na istoj poziciji godinama – naveo je Antić.
U javnim preduzećima nema ograničenja trajanja mandata vršioca dužnosti, a u agencijama je to određeno na period od devet mjeseci, koliko je dozvoljeno da neko obavlja funkciju v.d. direktora.
– Oni to maksimalno koriste. U većini javnih preduzeća na čelu su ljudi iz vladajućih partija, osim jednog preduzeća gdje su konstantno bili na čelu preduzeća ljudi iz opozicionog SDS. To, između ostalog, može dovesti do negativnog poslovanja preduzeća, jer vidimo da imaju i dosta rizičnih nabavki. Mogla bi bolje da posluju ako bi doveli profesionalne ljude na direktorska mjesta, a ne ljude po političkoj liniji, koje zanima interes partije, a ne interes preduzeća – kazao je Antić.
“Transparensi Internešenel BiH” je u publikaciji iz 2017. godine jasno istakao da se ovakvim „postupanjem izbjegava provođenje konkursne procedure, čime se potpuno ukida javnost i transparentnost postupka, te onemogućava nadzor nad postupkom izbora“. Damjan Ožegović iz TI BiH kaže za Srpskainfo da vršilac dužnosti nije direktor u punom kapacitetu što dovodi do toga da većina njih može da obavlja duple funkcije.
– To njima dozvoljava da obavljaju dvije ili više javnih funkcija istovremeno. Vršioci dužnosti direktora su kod nas najčešće i poslanici ili članovi nekih nadzornih odbora, nekih drugih organa. Mislim da samo u Narodnoj skupštini imamo više od 10 narodnih poslanika koji su ujedno i vršioci dužnosti – kaže Ožegović i dodaje da „obavljajući više funkcija, samim tim ostvaruju i veću dobit“.
Preporuka iz istraživanja je da sve oblasti zakonodavno jasno odrede institut v.d. direktora i na taj način će značajno doći, tvrde u “Restartu”, do smanjenja korupcije i malverzacija u ovim oblastima koje trenutno nisu regulisane na ovaj način.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu