Po podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, u 2015. godini uvezli smo automobile u vrijednosti od 146,8 miliona KM, dok je 2017. godine uvoz premašio 715 miliona KM, od čega je 85 odsto uvoza iz EU.

Top uvozna tržišta iz Evropske unije su Nemačka sa 363,2 miliona KM, Francuska sa 98,2 miliona KM, te Češka Republika sa 65,6 miliona KM – navode u Spoljnotrgovinskoj komori.

Japan je na petom mestu po uvozu automobila u BiH, a uvoz vozila iz ove dalekoistočne zemlje je, takođe, rastao u protekle tri godine.

U prošloj godini, vrijednost uvezenih japanskih vozila bila je 24,3 miliona KM, pokazuju zvanični podaci.

Sljedeće godine japanska vozila će se u Evropsku uniju uvoziti bez carina, pa se i vozači u Bosni i Hercegovini nadaju da bi to moglo doneti neke pogodnosti i za njih, kada se ta vozila iz EU budu uvozila u BiH.

Po trgovačkom sporazumu koji su nedavno potpisali EU i Japan, dosadašnja carina od deset odsto na uvoz japanskih vozila i tri odsto na većinu automobilskih dijelova i komponenti se ukida. Očekuje se da nakon uvođenja ovih novih propisa japanski proizvođači povećaju i prodaju automobila u Evropi, gdje već godinama zaostaju za evropskim markama, što je bilo neminovno zbog velike razlike u cijeni uzrokovane ovim dodatnim nametima.

Zanimljivo je da je tržišni udio Tojote u EU, u prvom polugodištu ove godine iznosio 4,7 odsto, Nisana 3,3 odsto, a Honde 0,9 odsto, s tim da sva tri proizvođača automobila imaju svoje fabrike u Evropi. Sa padom cijena ovih automobila u EU, ona bi se mogla nešto jeftinije uvoziti i u BiH.

– Po novom sporazumu, japanska vozila koja se proizvode u Japanu, biće oslobođena dodatnih poreza u EU. Međutim, većina japanskih automobila ima proizvodne pogone za određene modele u EU pa se svakako u BiH uvoze bez plaćanja carina, kao na primer Mazda, Nisan i Tojota. Treba imati u vidu i da je vlasnička struktura automobilske industrije izuzetno globalizovana, pa iako govorimo da je reč o japanskim automobilima, vlasnici su danas uglavnom francuski, nemački i drugi evropski autoproizvođači – navode stručnjaci Spoljnotrgovinske komore BiH.

S obzirom na to da se na robu koja je porijeklom iz EU prilikom uvoza u BiH ne plaća carina, automobili koji uvozimo iz EU jeftiniji su nego kada ih uvozimo iz drugih zemalja. Kada, recimo, uvozimo automobil iz Japana, u BiH se na to plaća carina od 15 odsto vrijednosti automobila.

Ekonomista Zoran Pavlović ističe da se sa novim sporazumom između EU i Japana otvara mogućnost da se i to mijenja, odnosno da i japanska vozila, preko EU, uvozimo bez carina.

– Po ekonomskim pravilima, onog momenta kada firma u Njemačkoj, recimo Tojota Nemačka, uveze automobile iz Japana i provede carinjenje, a sada neće plaćati carinu, ti automobili se mogu smatrati njemačkom robom. Kada ocarinite robu, ona je vaša, i to je formalno-pravno roba koja je naturalizovana i postala je vlasništvo firme koja je uvezla. Sada je pitanje kako će se pravno definisati status robe koja je oslobođena carina. Ako bi se uz tu robu izdavao dokument da je to roba koja je naturalizovana i time ima porjeklo u EU, onda bi se ti automobili mogli i u BiH iz Evropske unije uvoziti bez carina i odmah bi i uvoz bio jeftiniji – objašnjava Pavlović.

U BiH, inače, ima više zahteva da se smanji carina na uvoz automobila koji nisu porjeklom iz EU, i to sa 15 na svega pet odsto. Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović nedavno je upravo o previsokim carinama razgovarao sa ambasadorom Japana u BiH.

– Neprihvatljivo je da carina na uvoz vozila u BiH iznosi 15 odsto, dok u Srbiji iznosi 12 odsto, a u Crnoj Gori svega pet odsto. Osim ovoga pitanja, potrebno je raditi na olakšanju uvoza i registracije eko-vozila, čemu se u drugim zemljama pridaje velika pažnja – rekao je Šarović ističući da će ministarstvo raditi na smanjenju carinskih opterećenja i usaglašavanju sa zemljama u regionu.

Iz Japana se, inače, u Bosni i Hercegovinu najviše uvoze upravo automobili.

Struktura uvoza

Po podacima Uprave za indirektno oporezivanje, u BiH je 2010. godine uvezeno 32.695 vozila, od čega 9.550 novih i 23.145 polovnih. U 2017. godini u BiH je uvezeno 70.976 vozila od čega 60.079 polovnih i 10.897 novih vozila. Vrijednost uvezenih vozila u 2010. godini je bila 384 miliona KM i na njih je plaćeno 77 miliona KM dadžbina, a 2017. godine vrijednost vozila je iznosila 836 miliona KM, na što je plaćeno 184 miliona KM dadžbina.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu