Tvrde ovo kuvari koji napuštaju banjalučke kuhinje i odlaze preko grane, a posljednjih godina sve je popularnije i jadransko primorje. Zašto i ne bi, kada su plate u Banjaluci oko 800 KM mjesečno, a na prmorju tokom sezone mogu da zarade i do 8.000 KM. Dok ugostitelji kukaju da ne mogu naći kvalitetne radnike, profesionalci pakuju kofere i odlaze tamo gdje su više cijenjeni.
Promijenio sam nekoliko restorana, radio po cijele dane prijavljen na četiti sata, sa dnevnicom od 35 KM. Nakon sedam godina odlučio sam da odem u Makarsku, jer za vrijeme ljetnje sezone zaradim svoju godišnju platu – kaže kuvar Darko, koji će u Makarskoj imati mjesečno oko 4.000 evra, a od Banjaluke je udaljen samo tri sata vožnje.
Upravo zbog vrtoglavih plata, poslije Nemačke, Austrije i skandinavskih zemalja, Hrvatska i Crna Gora postaju obećane zemlje za kuvare. Ako vlasnici restorana nešto ne poduzmu, za dvije godine ostaće skroz bez radnika, smatra jedan od najboljih banjalučkuh kuvara i profesor Ugostiteljskse škole Predrag Tošić.
– Teško je naći dobrog kuvara. To podrazumijeva da bez problema može da radi svoj posao, ali, sa druge strane, takvog kuvara treba mnogo platiti. Problem je što gazde žele da im oni savršeno rade za 700 KM. Znam bar 20 kuvara koji vani rade za više od 2.000 evra. Tako da možemo jasno izračunati zašto kuvari odlaze – kaže Tošić, dodajući da su iz nekog ugla i ugostitelji u pravu, jer nisu svi kuvari profesionalci.
– Problem je što nove generacije preko noći žele da imaju sjajne uslove i dobru platu, ali jasno je da profesionali kuvar ne može biti onaj sa godinom ili dvije iskustva – smatra Tošić.
Kaže da ukoliko gazde žele da kuvari ne napuštaju svoj grad, moraju ih vezati ugovorom, ulagati u njihovo usavršavanje i davati im kvalitetnije plate.
U odbranu vlasnika ugostiteljskih objekata nije stao ni predsjednik Udruženja radnika ugostiteljstva i turizma, Željko Tatić, koji je i sam pronašao posao na primorju za nekoliko kvalitetnih kuvara iz Banjaluke.
– U Banjaluci imamo preko 1.000 ugostiteljskih objekata, a u 70 odsto lokala radnici su prijavljeni na minimalac i mizerno plaćeni. Kuvari u većini slučajeva nemaju plaćen odmor i rade za dnevnice od 20 ili 30 KM – kaže Tatić, dodajući da neki restorani rade godinama, upravo jer poštuju svoje radnike.
Tatić kaže da mnogi kuvari rade po cijele dane za 400, 500 KM mjesečno, prijavljeni na četiri sata.
– Gazde voze auta od 100.000 evra, a radnicima duguju plate po dva mjeseca i naravno da će ljudi odlaziti, jer žele da prežive. Dok god bude tako, gazde će se mučiti da nađu radnike koji će sve više odlaziti – dodaje Tatić.
Vlasnici restorana sa kojima smo pričali kažu da kuvari često sami daju otkaz, a da se nisu ni potrudili da zadovolje kriterijume za veću platu, te da će dobrog radika, koji hoće da radi, svako dobro platiti. Međutim, ipak ne kao preko grane.
Više loših primjera
Da ne bude sve crno, u Banjaluci postoje restorani koji dobro rade, a vlasnici poštuju svoje radnike, ali su, nažalost, u manjini. U manjini su i kuvari koji mogu dobro da žive od svog posla i koji se njime bave godinama, pa takve možemo nabrojati na prste. Jedan od vlasnika restorana rekao nam je da bi svojim kuvarima dao šta god traže, jer upravo zbog njihovog rada lokal godinama funkcioniše.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu