O tim situacijama Vlasta je nedavno za Blic govorio:
– Umijem da oprostim. Kažu da je to velika hrišćanska vrlina. I u crkvi kažu treba oprostiti. Ja sam to uvojek znao i mogao da oprostim. Valjda je i to talenat – zaboraviti nešto. Sjetiti se nečeg je isto tako dar. Sve što je bilo teško oprostio sam, ako je bilo potrebe da se oprosti.
Vlasta je tokom života bio i hapšen.
– Da. Nerado govorim o tome. Bio sam mlad, ali uvijek sam imao šansu. I kada sam doživio to što sam doživio, opet sam mogao da počnem ponovo. U Beogradu nisam mogao da uđem u pozorišta, a ne da igram. Mogao sam uz pomoć dobrih ljudi, koji su mi otvorili mogućnost da odem u Mostar, da tamo budem u divnom pozorištu, koje je angažovalo najbolje reditelje u staroj Jugoslaviji. Tu sam doživio nešto što ne bih mogao u Beogradu. Za sav taj doživljaj sam bio malo bogatiji. To je bila ozbiljna država, nema pardona. Ljudi su vjerovali u to što su radili i ja to razumijem. Ja sam bio malo drugačiji. Bio sam malo protestant – govorio je slavni glumac.
Ipak poslije svega Vlastu nikada entuzijazam nije napuštao.
– Ja vjerujem u život i u ljude. Ne mogu da se odreknem toga. Ne pamtim kada sam se ozbiljnije naljutio. Možda to nije dobro, ali šta da radim. Malo se ponekad naljutim kada ne mogu da odem u ribolov, da prošetam gradom, na koncert da odem, da vidim drage kolege. Imam još jednu predstavu „Uobraženi bolesnik” koja je na repertoaru JDP. Ali nikako ne možemo da se pogodimo da svi budemo zdravi i da možemo da je igramo – pričao je Vlasta.
Vlasta je bio doživotni počasni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a imali smo prilike da ga gledamo u čak 350 uloga u pozorištu i kraj malih ekrana.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu