U ime “SpejsEksa” i NASA čestitamo vam na nevjerovatnom poduhvatu i želimo vam dobrodošlicu na Međunarodnu svemirsku stanicu – rekla je operaterka Ana na Zemlji.
Astronauti su se zahvalili osoblju misije i ukazali da im je bila čast što su učestvovali u njoj.
– Srećni smo što smo u letjelici – rekli su oni.
U subotu su dva astronauta američke svemirske agencije NASA Robert L. Benken i Daglas G. Harli lansirani u orbitu u raketi privatne kompanije “SpejsEks”. Ovo je prvi put u istoriji da je jedna privatna kompanija, koju je osnovao milijarder i preduzetnik Ilon Maks, lansirala ljudsku posadu u svemir.
Takođe, ovo je prvi put od 2011. otkako je NASA povukla svoje šatlove da su astronauti poletjeli put Međunarodne svemirske stanice sa američkog tla, piše Njujork tajms.
Misija Demo-2 prva je koja je poslala ljude u novu eru ljudskih svemirskih letova otkako je NASA povukla svoju flotu 2011. NASA preko svoje televizije omogućava pogled na ovo istorijsko putovanje u orbitu.
Uspjeh NASA-inih misija “Apolo” na Mjesec prije oko pola vijeka uticao je na to da Mars ljudskim istraživačima djeluje na dohvat ruke. Agencija je u tom smislu osmislila plan da pošalje ljude na Mars još početkom osamdesetih, ali su ga promjenljive političke i društvene vode ugasile u startu.
Tadašnji predsjednik Džordž Buš stariji je 1989. objavio Inicijativu za svemirsko istraživanje, s ciljem da se astronauti vrate na Mjesec do kraja devedesetih a na Mars pošalju 2010-tih. Njegov sin Džordž Buš mlađi je za vrijeme svog mandata takođe ciljao na put do Mjeseca, u okviru lunarnog programa “Sazvežđe” čije su konture sastavljene 2004. Svaki od tih programa sasjekla je nova administracija koja bi došla na vlast, ukazuje portal Spejs.
Stoga nije ni čudo što je objava lansiranja 30. maja dočekana sa blagim skepticizmom. Ipak, nova misija pokazuje da je “komercijalna svemirska industrija budućnost”, kako je rekao aktuelni predsjednik Donald Tramp nedugo nakon lansiranja.
Raketa “Falkon 9” lansirana je u subotu u 15.22 po lokalnom vremenu (21.22 po našem) iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi, a kako bi stigli do Međunarodne svemirske stanice astronauti Benken i Harli putovali su 19 sati oko planete, kako bi letjelica u kojoj se nalaze uskladila putanju sa orbitalnom stanicom.
Svemirska stanica – koja se nalazi na visini od oko 400 kilometara, kreće se oko zemlje brzinom od preko 27.360 kilometara na sat. Fundamentalni princip orbitalne dinamike je da se objekti u nižoj orbiti kreću brže a u oni u višoj sporije.
Kapsula “SpejsEks Kru Dregon” stigla je do MSS, gdje je pristala prema planu, u 7.16 prema pacifičkom vremenu iznad granice između sjeverne Kine i Mongolije. Iako astronauti mogu “pristati” uz stanicu ručno u vanrednim okolnostima, kompjuteri letjelice su automatski započeli blizak prilazak stanici oko 8.27 po istočnom vremenu (14.27), kad je bila na udaljenosti od oko sedam kilometara.
Nakon niza određenih tačaka duž pristupa, letjelica se zaustavila kako bi kontrolori leta sa Zemlje obezbijedili da sve ide prema planu. U jednom trenutku, kad je “Kru Dregon” bio na oko 220 metara od stanice, astronauti su pokušali da manuelno upravljaju letjelicom.
Ova misija je probni let i NASA želi da se osigura da će austronauti uspješno pristati u stanicu u slučaju kompjuterskog kvara, ukazuje Spejs.
Kompjuter je preuzeo kontrolu ponovo u finalnom pristupu stanici. Nakon pristajanja uz stanicu Harli i Benken će morati da sačekaju par sati dok se ne ispita da li su ulazni spojevi između stanice i letjelice hermetički zatvoreni.
Ranije je procjenjeno da su šanse da se letjelica sudari sa stanicom pri prilasku veoma male, jer će kapsula prići MSS pri veoma maloj brzini. Ipak, bilo je nekoliko primjera kad se prilazni sistem letjelice pokvario. Tako je letjelica s teretom “Dregon” 2017. obustavila pristup nakon problema sa GPS sistemom. Sljedećeg dana je uspješno prišla stanici. Takođe, ruska letjelica “Sojuz” je prošle godine opozvala pristup zbog problema sa automatizovanim sistemom, ali je u drugom pokušaju uspjela da obavi svoj probni let. Nova “Kru Dregon” kapsula obavila je svoj probni let do svemirske stanice prošle godine bez ljudske posade. Nakon toga su ruski svemirski zvaničnici oglasili zabrinutost zbog mogućeg niza kvara koji bi stavio letjelicu na putanju sudara sa MSS. Iako je niz događaja koji bi doveli do takve greške malo vjerovatan, inženjeri “SpejsEksa” su unijeli izmjene kako bi eliminisali i tu mogućnost za ovu istorijsku misiju.
Iako je MSS bila pošteđena, slučajni sudari su se dešavali na ranijim stanicama. Tako je ruski teretni brod “Progres” 1997. udario u stanicu Mir tokom ispitivanja manuelnog sistema prilaza. To je na stanici ostavilo rupu, nestalo je struje a vazduh je curio van. Ipak, nakon popravki Mir je nastavio da funkcioniše.
“Kru Dregon” do sada nije slao ljude u svemir, što znači da će “SpejsEks” i NASA mnogo toga moći da nauče iz ovog puta, ukazuje Njujork tajms. Jedan od najvažnijih ciljeva za astronaute je bio da dobiju svoju prvu priliku da ručno upravljaju letelicom dok su još odmaknuti od MSS, kako bi provozali letjelicu i vidjeli kako reaguje na komande. Takođe su planirali pauzu tokom puta kako bi javnosti na Zemlji pružili uvid u unutrašnjost kapsule.
Benken i Harli takođe su imali vremena da se presvuku u svoja nova svemirska odijela i odspavaju. Oni su obećali da će isprobati i kupatilo. Benken je danas rekao da su bili iznenađeni koliko su dobro spavali u letjelici, dodajući da je tiša od spejs šatla.
Dva astronauta su poručila da su prvi put vidjela svemirsku stanicu iz svoje letjelice tokom noći i opisali rezultate svog probnog manuelnog leta nakon lansiranja.
– Leti tačno kao na simulatoru – rekao je Harli.
“Spejs” ukazuje da je “Demo-2” daleko od jednokratne misije. To je probni let koji je osmišljen da pokaže validnost kapsule “Kru Dregon” i rakete “Falkon 9” za ljudske misije na MSS. “SpejsEks” ima ugovor sa NASA vrijedan 2,6 milijardi dolara za šest takvih letova, od kojih je prvi zakazan za kraj avgusta ako sada sve prođe kako treba.
“SpejsEks” je veoma ambiciozna kompanija koja je već postigla mnogo na svemirskom planu – ona šalje robotske teretne letjelice na MSS za NASA od 2012. Maskova kompanija je već potpisala ugovore vezane sa “Kru Dregon” sa drugim klijentima. Tako je hjustonska kompanija “Aksiom spejs”, koja želi da izgradi komercijalnu orbitalnu stanicu, već rezervisala let za MSS a lansiranje je planirano za kraj 2021. I američka kompanija za svemirski turizam “Spejs advenčures” koju je osnovao Erik Anderson 1998. planira da koristi ovu kapsulu otprilike u isto vrijeme kako bi poslala ljude u visoku orbitu, daleko iznad MSS.
Mask je do sada više puta isticao da je osnovao “SpejsEks” 2002. kako bi pomogao ljudima da kolonizuju Mars, a njegova kompanija već gradi i testira prototipove “Staršipa”, letjelice koja bi to trebalo da omogući.
On, međutim, nije jedini u ovom polju. Tu je i “Boing”, koji je potpisao ugovor sa NASA da prevozi šestočlane ljudske misije do i od svemirske stanice. “Boing” će taj ugovor ispuniti sa kapsulom “CST-100 Starlajner”, koja je do sada obavila jedan let bez posade prošlog decembra. Taj let nije prošao kako treba, jer se letjelica nakon kvara zaglavila na pogrešnoj orbiti, međutim “Boing” planira da ponovo pošalje letjelicu bez posade na MSS krajem ove godine, a nedugo potom i da stavi astronaute u “Starlajner” ako sve prođe dobro.
Tu je i “Virdžin galaktik” Ričarda Brensona, kompanija koja je već imala dvije pilotske misije u suborbitu sa najnovijom letjelicom “SpejsŠip 2” – “VSS juniti”. Kompanija je u finalnoj fazi testiranja i nada se uskoro da će započeti svemirska turistička putovanja za šestočlane posade.
“Blu oridžin”, kompanija šefa “Amazona” Džefa Bezosa, došla je do svemira više puta svojom suborbitalnom letjelicom “Nju šepard” bez posade. Ali, vjerovatno neće proći dugo vremena prije nego što počne da prenosi putnike. Bezos je više puta rekao da je njegova vizija za “Blu oridžin” da pomogne milionima ljudi da žive i rade u svemiru.
Ovakav procvat privatnih putovanja u svemir ne ide u prilog ljudskim letovima agencije NASA, koja i sama ima velike ambicije. Cilj njenog programa “Artemis” je da dovede dva astronauta blizu mjesečevog južnog pola 2024. i uspostavi bazu na i oko Mjeseca do 2028.
Ako sve prođe prema planu, Mjesec će biti samo odskočna daska za NASA, koja želi da pošalje ljude na Mars 2030-tih. Šta će od toga biti, zavisiće od političke volje i finansiranja, zaključuje “Spejs”.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu