Tri javna preduzeća napravila su ukupan gubitak od oko 74,5 miliona KM u prošloj godini, dok su četiri ostvarila ukupnu neto dobit od oko 16,4 miliona maraka.

Definitivno su prošle godine najgori rezultat imali u “Elektroprivredi RS”, koja zapošljava više od 9.000 radnika, sa gubitkom od 47,8 miliona maraka.

Odmah iza su “Željeznice RS” koje su u minusu 26,6 miliona KM.

Ovo preduzeće sa oko 3.000 radnika, koristiće oko 100 miliona maraka kredita Svetske banke za rješavanje pitanja penzija, otkaza, te restruktuiranja. Ceh plaćamo mi i naša djeca posredstvom budžeta RS.

“Aerodromi RS” su takođe imali negativan rezultat od 144.420 maraka. Sa 54 radnika ovo preduzeće, ako se izuzme jedna linija do Beograda, u praksi i ne radi.

Rukovodstvo “Šuma RS” se nedavno pohvalilo da su ostvarili pozitivan rezultat na nivou preduzeća od pet miliona KM, ali da su dva šumska gazdinstva poslovala sa gubitkom. Platu iz ovog javnog preduzeća svaki mjesec dobija oko 4.700 radnika. Struka ocjenjuje da je nemoguće da ijedno šumsko gazdinstvo posluje sa gubitkom, te da ovo javno preduzeće mora da ima mnogo bolje rezultate.

Veliki broj radnika je zaposlen i u javnom preduzeću “Pošte RS” 2.290, ali su prošle godine ostvarili dobit od oko 77.000 maraka koji će da iskoriste za pokrivanje gubitaka iz ranijih godina. Međutim, ostaće nepokriveno oko 1,7 miliona KM ranijeg gubitka.

“Putevi” i “Autoputevi RS” prikazali su neto dobit od 5,9 miliona KM, odnosno 5,7 miliona maraka u prošloj godini. “Putevi” zapošljavaju 81, a “Autoputevi RS” 96 radnika.

Javna preduzeća u RS su recidiv bivšeg sistema i uglavnom služe za socijalna zbrinjavanja, a ne za ostvarivanje profita i obavljanje delatnosti. Po ocjeni struke, javna preduzeća funkcionišu tako što gubitke pokrivaju novcem poreskih obveznika iz budžeta i dižu cene svojih usluga. Na gubitku smo svi zbog lošeg upravljanja javnim preduzećima, jer je njihov stepen efikasnosti izuzetno nizak, troškovi poslovanja su ogromni, pa građani imaju na raspolaganju loše usluge iako ih skupo plaćaju.

Ekonomista Goran Radivojac kaže da je zajedničko za gotovo sva javna preduzeća nedomaćinsko poslovanje.

–Najbolji školski primjer kako se može raditi je „Čistoća“ Banjaluka koja je nekoliko godina poslije privatizacije počela da ostvaruje značajnu dobit – ocenjuje Radivojac.

Navodi da rješenje nije privatizacija, već struka i profesionalno poslovanje, a ne rješavanje socijalnih slučajeva.

Jahorina kao primjer

Koliko je bitan menadžment preduzeća najbolje se vidi na primjeru javnog preduzeća Olimpijski centar “Jahorina”.

Novo rukovodstvo na čelu sa Dejanom Ljevnaićem, povećalo je prošle godine prihode za oko 4,4 miliona maraka i poslovali su sa dobiti većom od pola miliona maraka. Samo godinu ovo preduzeće imalo je gubitak u poslovanju od 4,3 miliona maraka.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu