Detalji o dnevniku dolaze od urednika časopisa Vajerd, Stivena Levija, koji objavljuje knjigu o istoriji Fejsbuka.
Veliki dio fokusiran je na Zakerbergove zapise tokom studiranja i na to kako je dnevnik koristio kao način da preispita svoje ideje za stvaranje onoga što Fejsbuk predstavlja.
Zakerberg bi ponekad čak i bacao fotokopirane stranice iz svog dnevnika na stolove zaposlenih, a to je bio način da razmjenjuju ideje ili promjene koje će se izvršiti na Fejsbuku.
Levi kaže da je došao do 17 stranica jednog od tih dnevnika, koji datiraju od maja 2006. i koji je Zakerberg navodno nazvao “Knjigom promjena”.
Mračni profili
Tu je Zakerberg pisao o tome kako bi Fejsbuk trebalo da bude dostupan svima (još uvijek je bio korišćen samo za mreže koledža i srednjih škola). Međutim, jedna posebno zabrinjavajuća ideja privlači pažnju, a to su “Mračni profili”.
“Mračni profili” bi bile Fejsbuk stranice za ljude koji se, namjerno ili slučajno, još nisu prijavili na Fejsbuk. Ideja je bila omogućiti korisnicima da naprave ove profile za svoje prijatelje, ili za svakoga ko nije imao nalog. Jednom kada bi profil postojao, svako bi mogao da mu doda informacije poput biografskih detalja ili interesa.
Ovo je opasno na toliko načina dovoljno je da pomislite kako bi neko mogao u vaše ime da napravi profil i rukovodi njime, a da vi ne znate ništa o tome.
Kako piše Levi, jedan period se radilo na pravljenju “skrivenih profila”, ali Fejsbuk je rekao da ipak ne prave profile za ljude koji nisu na toj društvenoj mreži, piše Verdž.
(b92)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu