Sve to stane u tek nešto više od dvije marke, kolika je satnica nesrećnika koji rade za minimalnu platu, a kojih je u RS oko 30.000.
Ne treba biti pretjerano mudar, pa shvatiti da se tim ljudim smrkne već ujutru, jer znaju da će za osam časova dirinčenja zaraditi bijednih 18 KM. Najradije bi se pokrili po glavi i prespavali do nekih boljih vremena, ali nemaju izbora jer im gladni stomaci ne daju mira.
Da 18 KM dnevno prima neko ko je na birou za nezaposlene bilo bi malo, a ovako je sramota, i to kolektivna. Treba da je sram i poslodavce, i sindikalce i političare…
Jednoglasni su da je minimalac u RS mizerija i da se radničke porodice od njega ne mogu pošteno ni hljeba najesti. Međutim, kad dođe vrijeme pregovora o njegovom povećanju, radnička muka pada u drugi plan, a na scenu u krupnom planu izbija njihova netrpeljivost.
Utrkuju se ko će koga više ocrniti u javnosti, ali punih stomaka, pa se ne zna ko je od koga grlatiji. Poslodavci kao bogati privrednici, sindikalci sa platama od nekoliko hiljada KM, a ministri… Dovoljno je reći ministri!
Nakon što se dobro isprepucavaju, zbrze povećanje od nekih desetak KM i svak’ sebi. A radnici k’o radnici, pokorni i svjesni da sit gladnom nikad vjerovao nije.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu