Možda je tek sada postalo vidljivo, ali na pad nataliteta, iseljavanje stanovništva i kao posledicu smanjenje broja učenika i studenata, davno smo upozoravali, podsjećaju predavači na Univerzitetu, i ne možemo očekivati da se sada stanje promeni „preko noći“.
Na Univerzitetu u Banjaluci prošle godine planirano je ukupno 2.500 mesta za brucoše, ali pravi šamar cijelom društvu usledio je poslije prvog roka kada se upisalo tek hiljadu mladih.
Ova prilično neprijatna i „sablasna“ situacija na fakultetima, kako je vidi profesor Filološkog fakulteta Duško Pevulja, trenutno je najvažniji problem u Srpskoj.
Činjenica da je lani upisano najmanje studenata do sada je zabrinjavajuća, a na to je svakako još uticalo i nekontrolisano osnivanje privatnih fakulteta gdje se do diploma dolazilo lakše, po nekad i prečicom, i koji u kvalitativnom smislu nisu mogli da konkurišu državnim fakultetima. To je donijelo golemu korist onima koje su te fakultete osnovali i ja im čestitam na tome, ali je društvu učinjena nemerljiva šteta- naglašava on.
U ovakvom vrednosnom sistemu društva, ističe profesor Pevulja, u kome se ispostavilo da znanje, čestitost, posvećenost nisu na nekoj ceni, da se do društvenih pozicija, zaposlenja, privilegija i statusa dolazi „političkom podobnošću i raznoraznim prečicama, ponekada i sumnjivim rabotama“, logično je što se jedan broj svršenih srednjoškolaca ni ne odlučuje da upiše studije i nastavi obrazovanje.
– Do iduće akademske godine nije moguće ništa raditi. Ovo je dugoročan proces koji se nije desio juče, sada smo samo dobili rezultate nečega što se dešava već dvadesetak godina i na šta nismo dovoljno obraćali pažnju. Tako ni oporavak društva i promena „krvne slike“ Univerziteta ne može da dođe za godineu, dvije, već za deceniju ako pokažemo svijest da nam je to važno- upozorava on.
Sa posljedicama „nemara, neodgovornosti i odustva bilo kakve strategije“ posebno se suočavamo na nastavničkim fakultetima, upozorava Pevulja, gdje se već dvadeset godina upisuje znatno više studenata nego što je društvu bilo potrebno i o tome se nije vodilo računa.
Mada su sa Univerziteta i iz resornog ministarstva skoro istakli kako je potrebno uraditi racionalizaciju studijskih programa, vidjeti ima li onih koji više nisu potrebni, Pevulja smatra da je važno da opstanu svi studijski programi.
– Važno je da u Banjaluci imamo program Francuski jezik i književnost, Italijanski jezik, to je legitimacija jedne sredine. Najlakše je redukovati studijske programe, ali šta smo time postigli, priznali smo kapitulaciju, tako da ne bih bio u koži onima koji treba da nađu neka rješenja kojih ja ne vidim na pomolu, pogotovo u našem društvu koje nema samosvijesti o ključnim problemima i koje je preokupirano marginalnim stvarima – zaključuje on.
Beznađe
Država je trebala da analizira situaciju i krene sa mjerama oporavka mnogo, mnogo ranije, ističe i profesorka Poljoprivrednog fakulteta Gordana Đurić. Moguće je napraviti rezultate, znamo i za zemlje koje su bile potonule, pa su se uzdigle, samo je pitanje spremnosti, dodaje ona.
– Reproduktivno stanovništvo odavno odlazi, ne samo sada, i sa tim su se društvo i univerziteti trebali suočiti mnogo ranije. Meni je isto predavati jednom ili pedeset studenata, sa jednakim žarom se tome čovek posveti. Ali ono što primećujem, a o čemu se ne razgovara dovoljno jeste jedno prilično beznađe kod mladih. To je mnogo veći problem i to me obeshrabruje. Sadašnje generacije neće da studiraju, jer imate potpuno nova zanimanja, oni na internetu nešto nauče da rade i zaposle se. Univerzitet je tu odgovoran što nije ponudio savremene profile, nismo pratili razvoj tehnike i tehnologije u tom smislu, mi još imamo neke stepene iz devedesetih godina i to je veliki problem- ističe Đurićeva.
Dodaje da je za razvoj Poljoprivrednog fakulteta neophodno poboljšati nastavne programe kroz uvođenje terenske nastave, rada studenata u laboratorijama i uključivanjem u istraživački rad, veću aktivnosti u praktičnoj nastavi, te da je prioritet stvoriti nove studijske programe kao što su Opšta poljoprivreda i Stočarstvo.
Strani studenti
Jasno nam je svima da je iz godine u godinu manja populacija u školama i da će se to odraziti na fakultete, ali to ne oslobađa fakultete i univerzitete odgovornosti za rad, kako da proces demografskih kretanja uspore ili bar da te posledice budu što manje negativne za celo društvo, ističe dekan Ekonomskog fakulteta i bivši rektor banjalučkog univerziteta Stanko Stanić, koji navodi i mjere za povećanje broja mladih na visokoškolsim ustanovama.
– Pored marketinških mjera, postoji mogućnosti i da se otvaraju studijski programi na engleskom jeziku, što već neki fakulteti i rade, kako bi se privukao veći broj stranih studenata da se ovde školuju – govori Stanć, podsećajući da na Ekonomskom fakultetu već ima studijski program na engleskom jeziku, ali i da planiraju još novina.
Jedna od njih je i evenutalno snižavanje cijene školarine za privlačenje stranih studenata, dok se za našu omladinu radi na osavremenjavanju studijskih programa.
– Novina je što smo lane prvi put imali propisanu obaveznu studentsku praksu za studente četvrte godine, a sada radimo na tome da takav pristup proširimo i na treću godinu, da studenta što više približimo tržištu rada, da ih osposobimo da se odmah po dobijanju diplome uključe u radni proces u preduzećima i ustanovama, a što je vjerovatno do sada bio najveći nedostatak programa pojedinih fakulteta- naglasio je Stanić.
Podsjetimo, na nedavno održanoj sjednici Senata Univerziteta dogovoreno je da se kvote za upis studenata za jesen planiraju realno, na osnovu broja upisanih brucoša u ovoj akademskoj godini, kao i da se aktivnije promovišu fakulteti i studijski programi. Iz rektorata je poručeno da je na velikom broju fakulteta u toku proces relicenciranja i modernizacije programa, kao i da se do upisa naredne generacije očekuje da ti procesi budu završeni.
PARADOKS
– Kada bismo htjeli da budemo cinični, mogli bismo reći i da smo mi tek u ovoj situaciji, kada nemamo više studenata počeli da primenjujemo bolonjski sistem jer je jedan od njenih osnovnih postulata rad sa malim grupama. Mi ćemo, nažalost, izgleda ostati poslednji bolonjci i vrlo striktno se toga primjenjivati pošto je na svm našim fakultetima broj studenata dramatično smanjen. To je obeshrabrujuće za nas koji tamo radimo, a još više obeshrabruje što ne vidimo nikakvu izlaznu strategiju i neke preduzete korake koji bi u potencijalnom vremenu u budućnosti, tu situaciju učinili nešto boljom – poručuje profesor Duško Pevulja.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu