Tako su prošle godine, po informacijama koje smo dobili od Državne regulatorne komisije za električnu energiju, tri privatne kompanije izvezle oko 3,7 miliona megavat časova električne energije od ukupno izvezenih 5,2 miliona megavata časova struje. Dakle, tri privatne firme izvezle su oko 71 odsto struje od ukupnog izvoza ovog energenta. U izvozu je učestvovalo 14 kompanija.
To su „EFT“ RiTE Stanari (izvoz 2,1 miliona megavat časova), „Alpiq Energija BH“ Sarajevo (izvoz oko milion megavat časova) i „EFT Bileća“ (izvoz 596.444 megavat časova).
„Elektroprivreda Republike Srpske“, koja ima pet proizvođača električne energije, tri hidroelektrane i dve termoelektrane, nalazi se tek na četvrtom mjestu. Izvezli su 465.362 megavata struje. Druga dva elektroenergetska preduzeća u vlasništvu države u BiH, „Elektroprivreda BiH“ i „Elektroprivreda HZHB“, zajedno su izvezle tek oko 242.000 megavat časova električne energije.
Činjenica je da ova javna preduzeća imaju zakonsku obavezu da prioritetno snabdeju domaće kupce, pa tek onda da prodaju višak ako ga imaju.
U Bosni i Hercegovini je u posljednje vrijeme prisutan trend povećanja broja trgovaca električnom energijom iz razloga što se ovo tržište polako liberalizuje. Tako trenutno licencu za trgovanje strujom u BiH ima 25 trgovaca. To su tri javna preduzeća, a ostalo su sve privatne kompanije, i to mahom čiji je vlasnički kapital iz inostranstva.
Za međunarodnu trgovinu strujom (uvoz-izvoz) licence imaju 18 kompanija.
Zahtjev za izdavanje licenci može da podnese fizičko ili pravno lice bilo kojeg oblika svojine i organizovanja ako ispunjava uslove i kriterijume za obavljanje djelatnosti električnom energijom predviđene Zakonom i podzakonskim aktima – kažu u DERK-u.
Po kojoj cijeni su trgovali struju i koliko su zaradili javno je nepoznato.
– U skladu sa Mrežnim kodeksom i Tržišnim pravilima, sve kupoprodajne transakcije na veleprodajnom tržištu evidentira Nezavisni operator sistema u BiH (NOS BiH) putem prijava učesnika na tržištu u dnevni raspored. Obavlja se evidentiranje i obrada fizičkih količina koje su predmet trgovine. Učesnici nisu dužni da prijavljuju cijene po kojima se obavljaju transakcije na veleprodajnom tržištu – kažu DERK-u.
Ali, poznate su cijene električne energije po kojoj javni snabdjevači prodaju domaćim kupcima. Tako je, po podacima DERK-a, u 2016. prosječna cijena električne energije u BiH za domaćinstva iznosila 13,98 pfeniga po kilovat času, što je za 1,5 odsto skuplje nego godinu prije. Istovremeno je električna energija, kako je objavio DERK pozivajući se na metodologiju Evrostata, bila jeftinija u Srbiji, Makedoniji i Albaniji.
Po istim podacima, industrija bogatih Norveške, Danske i Švedske plaća električnu energiju jeftinije nego industrija siromašne Bosne i Hercegovine. Prosečna cijena električne energije za industriju u 2016. godini iznosila je 12,28 pfeniga po megavat času.
Rekrodna proizvodnja i potrošnja
U BiH je u 2016. godini ostvarena rekordna proizvodnja električne energije – 16.509 gigavat časova, što je 14,6 odsto više nego godinu pre.
Ovo povećanje je direktna posledica izgradnje i ulaska u pogon Termoelektrane Stanari čija je projektovana godišnja proizvodnja više od 2.000 gigavat časova.
Istovremeno je ukupna domaća potrošnja električne energije bila 12.865 gigavat časova i time dostigla istorijski maksimum.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu