Pored otcepljenog regiona Pridnjestrovlje, Rusija već duže vrijeme želi da kontroliše Moldaviju, koja se sada suočava sa ključnim izborom Brisel ili Moskva.
Dok rat u Ukrajini bijesni na istoku i usmjerava politički i diplomatski centar pažnje na Kijev, Moldavija – bivša sovjetska republika, ubrzala je svoje napore da pobjegne iz orbite Moskve i krenula u dug proces pregovora o pristupanju EU.
Prozapadna predsjednica Maja Sandu nada se da će unaprijediti svoju agendu tako što će osvojiti drugi mandat i obezbjediti „da“ na referendumu kako bi se pridruživanje EU potvrdilo kao strateški cilj u Ustavu Moldavije.
Ankete navode da postoje velike šanse da Sandu pobjedi i sugerišu da većina građana Moldavije podržava ulazak u EU, dok je vlada optužila Rusiju i njene satelite da pokušavaju da utiču na izborni proces.
To je proračunati napor velikih razmjera koji ima za cilj da destabilizuje našu budućnost i izbaci iz koloseka put Moldavije prema EU – rekla je savetnica predsednice Moldavije za spoljnu politiku Olga Roška, navodeći procene da je preko 100 miliona evra poslato da bi se manipulisalo glasovima.
Policija kaže da je mreža kojom upravlja Rusija podmitila 130.000 birača da glasaju protiv pristupanja EU. Policija je takođe saopštila da kriminalne grupe koje podržava Rusija žele da poremete glasanje, čak i zauzimanjem državnih institucija, dok su vlasti prošlog meseca blokirale niz ruskih internet sajtova u zemlji.
Na brifingu ove nedelje, Kremlj je negirao da se Rusija meša u izborni proces u Moldaviji. Međutim, navodi se da Moskva vjeruje da mnogi Moldavci žele dobre veze sa Moskvom i da im je uskraćeno pravo da imaju medijske kuće i političare koje žele.
With days left to #Moldova presidential elections & EU referendum, pro-Kremlin #disinformation kicks into overdrive, betraying Moscow's nervousness about the elections. Read more & #DontBeDeceivedhttps://t.co/WgaBycrjOH pic.twitter.com/aC5QC9YjUs
— EUvsDisinfo (@EUvsDisinfo) October 17, 2024
Putinovi sateliti u Kišinjevu
Među vodećim ličnostima koje podržavaju Kremlj u Moldaviji je Ilan Šor, tajkun koji zbog prevare živi u Rusiji. Njegovim političkim strankama je zabranjeno djelovanje ili im je zabranjeno da se kandiduju na izborima, nakon što su pravno označene kao neustavne ili iz razloga nacionalne bezbjednosti.
Šor, koji je stavljen pod sankcije Sjedinjenih Američkih Država zbog navodnog mešanja u izbore u ime Rusije, ponudio je da plati mnogima da ubede druge ljude da označe “ne” na referendumu i da podrže rivale predsednice Maje Sandu, kao i da izvrše druge neodređene radnje označene samo kao “zadaci“. On poriče da je počinio krivična dela ili da je ruski politički predstavnik u Moldaviji.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doletjela je prošle nedelje u Kišinjev kako bi se sastala sa Majom Sandu i pozvala Moldavce da učestvuju na referendumu. Ona je obećala 1,8 milijardi evra finansijske podrške.
Iako se očekuje da će Sandu dobiti novi četvorogodišnji mandat, glasanje bi moglo ići u drugi krug 3. novembra, ukoliko ona ne osvoji više od 50 odsto glasova, piše Blic.
Kandidat koji takođe može da se nađe u drugom krugu je Aleksandar Stojanoglo, bivši generalni tužilac koji je pozvao ljude da bojkotuju referendum ili glasaju sa “ne”, opisujući to kao varku za povećanje popularnosti Maje Sandu.
Oazu Nantoi, poslanik partije PAS Maje Sandu, rekao je za Rojters da veruje da Rusija želi da vidi najslabiji mogući rezultat za aktuelnu predsednicu na izborima i referendumu.
Bez obzira na ishod izbora i referenduma u nedelju, analitičari navode da veruju da se partija Maje Sandu suočava sa teškom borbom da zadrži većinu u parlamentu.
Sandu je pobedila 2020. godine, a njena stranka je osvojila većinu u leto 2021. Od tada je Moldavija pogođena posledicama pandemije kovida, rata u Ukrajini, koji je stvorio talas izbeglica, i naglog smanjenja zaliha ruskog prirodnog gasa, koje su podstakle inflaciju.
Nantoi je rekao da veruje da Rusija želi da vidi pojavu sličnog političkog pejzaža kao u bivšoj sovjetskoj republici Gruziji, koja ima parlament koji je u suprotnosti sa EU i Zapadom, i uglavnom ceremonijalnog prozapadnog predsednika.
– Rusija bi u ovakvom scenariju imala mogućnost da kontroliše Moldaviju – rekao je on.
EU je Moldaviji dala status kandidata nakon što je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, a prethodnih meseci je i rekordna suma novca iz EU fondova izdvojena za Moldaviju.
Bela kuća je ove nedelje saopštila da je Moskva potrošila „milione dolara“ za finansiranje svojih omiljenih partija u Moldaviji i širenje dezinformacija na društvenim mrežama.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kritikovala je ranije moldavske vlasti zbog navodnog štampanja samo 10.000 glasačkih listića za 500.000 Moldavaca koji žive i rade u Rusiji i imaju pravo glasa.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu