Na ovo ročište se nije pojavila razredna 7/2, a iskaz je dala policijska službenica Milica Stanković, nastavnica muzičkog i bivša pomoćnica direktora Ivanka Jovanović, kao i nastavnik geografije Zoran Mišović.
Svjedok u ovom postupku, razredna 7/2, Dragana Tomić, nije se pojavila zbog zdravstvenog stanja, na šta je punomoćnik porodice Dukić rekla da je ona bitan svjedok za utvrđivanje činjenica i zatražila je da se svjedok kazni jer izbjegava da svjedoči. Kako tvrdi punomoćnik, svjedok je imala nalaz i kada je saslušana u drugom predmetu.
“Preko radio veze sam čula za pucnjavu”
Školska policijska službenica, Milica Stanković, rekla je da u OŠ “Vladislav Ribnikar” nije bilo problema i da je to bila jedna od boljih škola.
– Preko radio veze čula sam za pucnjavu. I kada sam došla moje kolege su već bile unutra – rekla je ona.
Ona je prije toga obišla OŠ “Vladislav Ribnikar” i konstatovala da tu nije bilo nikavih problema, pa je onda otišla u Treću beogradsku gimnaziju za koju je takođe bila zadužena.
– Kada je ušla u školu, prišla sam Draganu i dozivala ga. On je već ležao – rekla je ona.
Na pitanje: “Zašto niste ušli u učionicu kada ste preko radio veze znali da je pucano u djecu?”, ona je rekla da je bila pod stresom i da ne može svega da se sjeti, ali da zna da je izašla ispred škole da obezbijedi mjesto zločina.
“Procijenila sam da su mrtvi i vratila sam se u kancelariju”
Nakon toga je saslušana Ivanka Jovanović, nastavnica muzičkog, koja je tada bila i pomoćnik direktora OŠ “Vladislav Ribnikar”. Ona je rekla da je predavala i dječaku ubici i nastradaloj Adriani Dukić.
Advokat porodice Dukotić, Snežana Dunjić, insistirala je da policijska službenica pojasni gdje je bila od 7.30 sati, kada je obišla OŠ “Vladislav Ribnikar”, do 8.40 sati kada je čula za pucnjavu preko motorole, na šta je ona rekla da je obilazila dvije zgrade Treće beogradske gimnazije.
– Bila sam u kancelariji kada su se začuli pucnji ali zvučalo mi je kao da su petarde. Kada sam izašla u hodnik vidjela sam Dragana koji leži i njega kako puca u djecu. Vratila sam se u kancelariju i pozvala policiju. Dok sam razgovarala čuli su se pucnji. Drugi put kad sam izašla vidjela sam kako leže dežurne učenice – rekla je ona.
Na pitanje zašto ona nije ukazala pomoć kada su bili samo na par metara od nje, rekla je da je procijenila da su mrtvi i vratila se u kancelariju.
“Nikada neću zaboraviti taj miris krvi”
Na kraju je svjedočio Zoran Mišević, profesor geografije.
On je rekao da je dječak ubica bio korektan učenik koji je ispunjavao svoje obaveze.
– Stajao sam ispred škole sa Draganom a onda sam otišao u kabinet. U nekom trenutku su se začuli pucnji, znao sam da je municija, da nije petarda. Prvo sam mislio da nije neki obračun na ulici. U hodniku sam vidio djecu i Dragana koji leži. Shvatio sam da su ubijeni. Učenici su u stampedu trčali ka malom ulazu u školu. Mislio sam da se radi o dvojici ili trojici pucača, s obzirom na količinu metaka. Ušao sam u kabinet istorije i vidio djecu koja leže. Prepoznao sam Adrijanu. Pitao sam jednog ranjenog dečaka koliko ih je, misleći na pucače, on je rekao: “Samo naš K.”. Pitao sam ga: “Gdje je?!”, rekao mi je da je iskočio kroz prozor. Potrčao sam odmah napolje, tamo je bila policija koja mi je rekla da spustim oružje, a ja sam im rekao ja sam ovdje nastavnik. Vratio sam se po ranjenog dečaka, da ubrzam da dobije pomoć, iznio sam ga na rukama, preskakao sam djecu. Kabinet matematike je bio zaključan, kasnije su mi rekli da to K. pokušava da uđe, a zapravo sam bio ja. Došla policija i tražila je video snimke koje sam im dao. Dragana je upucao u leđa. Išao sam sa policajcem i identifikovao poginule. Sutradan sam bio tu. Vidio sam sve tragove metaka i mogao sam da rekonstruišem događaj. Nikada neću zaboraviti taj miris krvi – rekao je on.
“Njen rad je čista simulacija”
Adv. Dukića, Snežana, rekla je da policajka nije govorila istinu, da je njen rad čista simulacija, te da dva svjedoka nisu pružila pomoć.
– Ne znamo da li bi Adriana bila živa da jesu – rečeno je, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu