Krv starca Gavrila zapanjila je vodeće medicinske stručnjake. Prenosimo vam svjedočanstvo gruzijskog ljekara Zuraba Varazija:
Nekoliko dana prije smrti starca Gavrila, rješio sam da uzmem krv na analizu. Kada sam mu to rekao, pitao me je za šta mi to treba. Objasnio sam mu da treba da provjerim hemoglobin i uradim još neke analize. On je odgovorio: „Ne, to nije potrebno. Mene ne zanima taj vaš hemoglobin!” Uzeo sam ga za ruku i rekao da će me Bog kazniti ukoliko mu se nešto desi. Tražio sam da to uradim. „Ako će Bog da te kazni zbog toga, evo, uzmi koliko hoćeš!“, rekao je starac. Uzeo sam krv i nisam ni slutio da će se desiti čudo.
Obično za nalaz uzimam oko 10 ml krvi. Moj kolega je uzeo uzorak i odnio u Tbilisi. Međutim, bočica mu je ispala, otvorila se i krv se prosula, a unutra je ostalo oko 2 ml krvi. U laboratoriji su me uvieravali kako je to dovoljno i uzeli krv na analizu.
Sledećeg dana otac je imao problema sa bruhom, i ja sam pokušao to da sredim, ali se opet vratilo. Ubieđivali smo ga da se operiše. Odbio je rekavši: „Sa dvanaest godina sam krenuo Tvojim putem, Gospode, umoran sam! Uzmi moju grešnu dušu, ne mogu više! Rekao sam da ću sve što je potrebno donijeti u keliju i da ću ga tu operisati. On se zahvalio i rekao da to ne želi. Otišao sam sa sumornim mislima: eutanazija je grijeh, ali kada ne pomogneš čovjeku i to je takođe „autanazija“.
Na povratku sam došao kod patrijarha Ilije. O svemu me je podrobno ispitao i blagoslovio da ne radimo ništa, po starčevoj želji, jer ako se desi da ne preživi, to neće biti moja krivica, nego božja volja, a i sam starac je rekao da je umoran.
Krv starca Gavrila: Bog će znati šta je to
Uskoro su mi javili da je starac Gavrilo u teškom stanju. Kada sam stigao, ležao je i posmatrao ikonu svetu Nikolaja Čudotvorca, ne skidajući pogled s nje. Pitao sam ga da li ga je nešto uznemirilo. Nije mi ništa odgovorio. Uveče je došao vladika Danilo i pročitao molitvu za ishod duše. Kad je završio, starac Gavrilo se nasmješio, tijelo mu je zadrhtalo i srce prestalo da kuca. Otišao je. Nekoliko godina kasnije pozvao me je kolega i rekao da su nešto sređivali u laboratoriji i da je pronašao bočicu u kojoj je bila krv starca Gavrila, uzeta četiri godine ranije. Rekao mi je: „Znaš, ta krv… ta krv je kao svježa!“ Želio sam to da vidim. Zaista, krv je izgledala svježe, nije se zgrušala, skorila, nije se razložila. Uzeo sam jednu kap u špric, napravio razmaz i odnio u laboratoriju. Analiza je pokazala da je sve normalno!“
Kada smo im rekli da krv stoji u bočici četiri godine nisu nam povjerovali. Ni sami nismo znali na šta smo naišli. Odnijeli smo uzorak načelnici katedre za patologiju. Ona je pogledala i rekla da nikad u životu nije tako nešto vidjela. Predložila je da damo anonimno uzorak na Institut za transfuziju krvi, da vidimo šta će oni da kažu. I otuda je stigao isti odgovor, sve je normalno, samo neznatno smanjena veličina krvnih zrnaca.
Otišao sam kod patrijarha i rekao mu šta se dogodilo sa krvlju starca Gavrila. Patrijarh nije htio da žuri. Rekao je da se još malo sačeka sa nalazima: „Bog će znati šta je to. Nemojte da bacite tu krv, stavite je u zemlju gdje je sahranjen i upokojen“. Tako smo i uradili. Zakopali smo bočicu u grob starca Gavrila. Tamo su se već dešavala čuda i ljudi su dolazili iz svih krajeva Gruzije odnoseći sa sobom osvećeno ulje i zemlju sa starčevog groba, piše Blic žena.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu