To su čak na indirektan način priznali u javnom preduzeću „Šume RS“, koje gazduju najvećim javnim resursom.

Istina je da imamo  problema u proizvodnji, kako sa vlastitom mehanizacijom, tako i sa izvođačima radova, a problem se ogleda u nedostatku kvalifikovane radne snage – sjekača, traktorista i pomoćnih radnika – objašnjavaju u “Šumama RS”.

Taj problem je direktno uticao na to da Hemijska industrija “Destilacija” Teslić mora drugi put ove godine da zaustavi proizvodnju zbog toga što  ne dobijaju ugovorenu količinu destilacionog drveta od “Šuma RS”.

U prilog tome govori i zvaničan podatak da je proizvodnja šumskih sortimenata u sedam mjeseci ove godine manja za 1,7 odsto, a prodaja šumskih sortimenata za 6,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada je takođe bila loša u proizvodnji i prodaji.

U kakvom je stanju tržište rada govori i to da je jedna građevinska firma iz Srpske angažovala pedesetak građevinaca iz Turske kako bi posao završili, dok je jedan vlasnik voćnjaka “uvezao” berače voća čak iz Ukrajine.

Direktor Fabrike “Sanino” Derventa Radovan Pazurević kaže da asocijacije privrednika u Srpskoj evidentiraju masovan odlazak aktivne radne snage još od 2012. godine.

– Problem je to što odlazi kompletna kvalifikovana radna snaga i cijela privreda ne vidi rješenje – objašnjava Pazurević.

On kaže da će od oktobra zaposleni u njegovoj fabrici imati platu veću za oko 200 KM, zajedno sa povećanjem od 30 maraka koje je omogućeno povećanim neoporezivim dijelom dohotka.

– Tako će plate biti oko 700 KM. Svjesni smo da j to nije dovoljno. Ali, ako bismo povećali plate na 800 maraka, to znači da možemo staviti ključ u bravu – objašnjava Pazurević.

Kaže da se “namučio” da samo jednog radnika u administraciji zaposli i da je konkurs bio otvoren nekoliko mjeseci.

– Potrebna je ozbiljna analiza sa prijedlogom rješenja. Osim finansijskog aspekta, sigurno je opšta klima indikator za masovni odlazak ljudi – zaključuje Pazurević.

U Uniji udruženja poslodavaca RS potvrđuju da su karakteristike tržišta rada nepovoljne. Ogledaju se u kontinuiranom padu aktivne ponude radne snage (oko 20 odsto u zadnjih pet godina), slaboj mobilnosti radne snage (sektorska i teritorijalna), dugoročnoj pokretljivosti radne snage iz privrede u javni sektor (zbog visine plate), migracijama radne snage iz ruralnih u urbane dijelove Republike, prema članicama EU, kontinuiranom starenju kontingenta radne snage, veoma lošoj strukturi aktivne ponude radne snage (starost, kvalifikacije, siva zona i drugo).

Po popisu iz 2013. godine, u Republici Srpskoj ima nešto više od 1,1 miliona ljudi, a procjene su da je od početka rata iz Srpske odselilo oko 350.000 ljudi.

Radne dozvole za strance

U BiH je tokom prošle godine izdato 2.593 radnih dozvola za strane državljanje. Najviše stranaca koji rade u Bosni i Hercegovini porijeklom su iz Srbije (26,2 odsto), Turske (14,6 odsto), te Hrvatske (6,2 odsto), Kine (5 odsto) i Kuvajta (4,2 odsto).

Najveći broj radnih dozvola izdat je u trgovini, prerađivačkoj industriji, poslovanju nekretninama i obrazovanju.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu