Od stotinu uloga koje sam imao pamte me samo po onim svemirskim koještarijama – rekao je Alek Ginis.
Verovatno najčuveniji slučaj mržnje nekog glumca prema svom liku jeste odnos koji je Alek Ginis imao prema Obiju-Van Kenobiju i uopšte čitavim Ratovima zvijezda, ali mnogo se to nekako prenaglašava i u tim pričama ga predstavlja kao ozlojeđenog starca.
Ustvari, čovjeku je samo bilo malo glupo što ga klinci na svakom koraku zovu Obi-Van. Verovatno bi bilo bezveze i nekome ko nije jedan od najboljih britanskih i svjetskih glumaca 20. vijeka i ko nije igrao u mnoštvo filmskih klasika, a kamoli nekome ko jeste.
Alek je u svojoj “mržnji” bio prilično kreativan. Prednjači slučaj kad mu je jedan dječak prišao i tražio autogram, tu je bila i dječakova majka, pa je uzbuđen rekao kako je Ratove pogledao preko 100 puta, što je i gospođa potvrdila. Ginis mu je odgovorio kako će mu dati autogram, ali pod jednim uslovom.
– Naravno, gospodine, bilo šta.
– Neće ti se dopasti.
– Ma bilo šta.
– Daću ti autogram ako mi obećaš da nikada više nećeš gledati Ratove zvezda.
Klinac se rasplakao, majka je pogledala Ginisa kao da gleda u čudovište, ali on je rekao da je vjerovatno učinio uslugu dječaku i da će mu jednog dana oboje biti zahvalni. Moguće da je tako i bilo.
“Bajkovito smeće”
Istini za volju, nije smatrao Ratove zvijezda štetnim štivom, čak je i pristao da učestvuje zato što je poruka priče u suštini vrlo moralna (plus dobio je dosta para).
Proveo je kvalitetno vrijeme sa Harisonom Fordom, Markom Hamillom, Keri Fišer i ostalim glumcima (svi su rekli sve najljepše o njegovim manirima), cijenio je efekte, ali čitav koncept je za njega bio “bajkovito smeće”, dijalozi užasavajući i tupi… Ispričao je i da je ustvari on predložio reditelju Džordžu Lukasu da Obi-Van pogine.
– Nisam više mogao da izgovaram te grozne, banalne rečenice, bilo mi je dosta mambo-džamba.
Dakle, nije mislio da je Lukasova franšiza najgora stvar koju je vidio u životu, ali ne bi ni nastalo toliko pompe oko njegovog mišljenja o Ratovima zvijezda da nije bilo previše njihovog potenciranja u periodu nakon izlaska.
I svakako da je oprostivo što ga dječurlija zove Obi-Van, što je znao mali Britanac, međutim i novinari su ga samo o tome pitali. Čak nije ni pitanje sujete što ga je to nerviralo, jednostavno je sa bilo koje objektivne tačke besmisleno voditi intervju tako da dovedeš Aleks Ginisa i onda ga ispituješ samo o jednom filmu.
Pa sve i da je taj jedan film “Most na reci Kvai” ili “Nježna srca i dijademe”, a ne Ratovi, u kojima nije odigrao nijednu od za njega bitnijih ni zahtjevnijih uloga. I tu je naravno ostao gospodin, nije pravio skandale, samo je uljudno zamolio ispitivače, ako im nije problem, da pričaju o nečemu drugom.
Ali kao što su Aleku svemirske pustolovine doprinosile bankovnom računu i popularnosti kod djece, tako je i on njima bio neophodan u smislu kredibiliteta koji priča ima i mnogo znači za tu sagu što se jedan živi (u tom trenutku živi) bard anglosaksonskog glumišta našao u njoj, tj. mnogo joj je značilo u vrijeme kad se pojavila.
A i zaradio je nominaciju za Oskara za Kenobija, onako usput, šta mu teško…
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu