Nedavno istraživanje urađeno u okviru Omladinske politike grada pokazalo je da skoro 60 odsto Banjalučana, mlađih od 30 godina, priželjkuje da pokrene sopstveni biznis.
Mladi sa kojima smo razgovarali otvoreno kažu da ne žele da rade za nekog drugog, a da pri tom budu malo plaćeni, i da je to glavni razlog zbog kojeg bi htjeli da osnuju svoju firmu.
Gledam mamu i tatu, godinama rade za mizernu platu, nikada da napreduju. U državnim ustanovama ne možete se nadati unapređenju, a kod privatnika redovnim primanjima. Završna sam godina studija i ozbiljno razmišljam šta dalje, ali me ne privlači ideja da mi plata i karijera zavise od nekoga, radije bih da pokušam nešto sam osmisliti – povjerio nam se student ekonomije M. A.
Mada su mladi puni entuzijazma, stručnjaci im ipak poručuju da imaju iskrivljenu percepciju o tome kako izgleda radni dan jednog poslovnog čovjeka koji ima svoj biznis, mali ili veliki.
– Mladi često misle da to znači imati posao koji donosi novac, a da ne morate da se angažujete mnogo više nego kada ste zaposleni kod nekog drugog. To je netačno, jer je toliko teška situacija na tržištu, toliko je malo kupaca, malo novca za nove usluge i kada pogledamo broj zatvorenih firmi u odnosu na otvorene možemo videti da to nije nimalo jednostavan posao – ističe ekonomista Zoran Pavlović.
On zato savjetuje omladini da prvo pokušaju da rade u nekoj firmi, kako bi shvatili šta je u stvari preduzeće i kako se vodi posao.
– Problem kod mladih je njihova percepcija da ljudi koji imaju svoj biznis provode dane u kafićima, imaju skupe automobile, ali situacija je zapravo suprotna. Poslovni ljudi se bore da prežive u ova teška vremena i oni najčešće nisu u kafiću. Tamo budu oni koji su na čudan način došli do novca i oni nemaju biznis, nego su se snašli, a kako to znaju samo oni koji su bez znoja uspeli da dođu do novca – zaključuje Pavlović.
Privatni biznis je hjleb sa sedam kora, poručuju mladima i preduzetnici, a iskustvo poslovanja sa nama je podijelio i jedan bračni par koji vodi svoju trgovinu u Banjaluci.
– Muž i ja radimo skoro svih sedam dana do kasno u noć, a za to vrijeme djecu čuvaju bake. Treba voditi računa o nabavci robe, prodaji, popisu, plaćanju dažbina, i jedini smo radnici jer ne možemo priuštiti da još nekome dajemo platu. Posao i brige često nosimo i kući, nekako se preživljava, ali uz stalni stres hoće li biti dovoljno kupaca. Često poželim da sve zatvorimo i da se zaposlim kod nekog drugog, bar da ne moram više biti odgovorna za sve – govori ova vlasnica.
U prvih pet godina, kažu i stručnjaci, treba raditi i po deset sati dnevno, šest ili svih sedam dana u nedjelji, da bi se posao razvio i opstao na tržištu.
Iz Inovacionog centra Banjaluka, koji pruža potporu mladima da razviju svoje ideje, preciziraju da pravilna priprema i izlazak na tržište, te paket podrške na početku poslovanja: od kancelarije i opreme do mentoringa, umnogome smanjuje rizik uspostavljanja samostalnog biznisa.
– Naš pristup je da im omogućimo sticanja znanja kako ispitati tržište i kako se adekvatno pripremiti za izlazak na isto. Od 39 preduzeća koji su nastali u ICBL od 2010. godine, samo dva su ugašena, a 37 je nastavilo sa radom, koje sada zapošljavaju preko 260 osoba. Dve trećine tih firmi su iz IT sektora i više od 90 odsto njih je izvozno orjentisano- zaključio je direktor ICBL Drago Gverić.
Imaju ideju, nemaju novca
Više od polovine mladih koji priželjkuju sopstveni posao, nema ipak, novac da realizuje svoju ideju, i to ih kažu najviše koči.
– Postoji dio opravdane bojazni mladih preduzetnika kako doći do finansijskih sredstava jer kod nas nisu baš razvijeni instrumenti kao što su bankarski krediti i pozajmice za start-upe, fondovi rizičnog kapitala i slično koji bi mladim preduzetnicima dodatno umanjili finansijski rizik i povećali dostupnost kapitalu za realizaciju ideje – ističu u ICBL, ali i dodaju kako su primetili da mladi ipak više strahuju od toga kako planirati i implemetirati poslovni plan, nego kako doći do finansijskih sredstava.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu